Новинки Драгана Великича

Novi roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.
Na srednjoevropskoj mapi Velikićeve književne geografije Beograd se često pojavljivao, ali u romanu Adresa prestonica Srbije glavni je tragičar ove savremene povesti. U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas.
Šetajući ulicama i parkovima on sastavlja svoj „zapis teskobe“, svojevrstan dosije grada i sebe u njemu, nastojeći da prizove slike prošlosti i u njima pronađe smisao današnjeg stanja duha i opšteg propadanja. Otvoreno angažov

an, kroz upečatljiv lik Vladana Todorovića, zgađenog usudom nakaradne vlasti i ropskog mentaliteta, sopstvenom zemljom koja se našla na „evropskoj deponiji“, Velikić u svom novom romanu, ipak, ovom glasnom razmišljanju o sudbini nacije ne dopušta da prevlada nad prepoznatljivom magijom pripovedanja, već uspeva da uhvati najtananije prelive osećanja, da ocrta karaktere u nekoliko poteza i istovremeno pruži izuzetan čitalački užitak.

„Volt Vitmen u Beogradu, Bora Stanković pod emigracijom, streljanje stripadžije, nadrealisti u Vrnjačkoj Banji, prvi srpski supermen Aleksić zubima zaustavlja avion! Sve je to, i još mnogo šta intrigantno i zapaljivo složeno u Velikićevom romanu. Koji, ne slučajno, ali sa dvosmislenim namerama ima podnaslov ’beogradski roman’. Zabavna, gorka, opominjuća knjiga.“ Milan Vlajčić

„Dragan Velikić u romanu ne opisuje, već izvodi grad – Beograd – koji se oseća nežno, surovo i ravnodušno: telom, aurom, kožom, umom, noktima i pogledom koji žudi za odlaskom. Beograd se odigrava u romanu, sam grad na asfaltu, u liftovima, haustorima i bočnim ulicama sa svim citatima tuđih života…“ Miško Šuvaković

Остросюжетный «роман-омнибус» одного из ведущих писателей современной Сербии, сделанный в лучших традициях классической литературы. Страна распадается, одна за другой от бывшей Югославии отходят союзные республики, начинается жесткое сведение счетов, разгорается гражданская война, усугубленная бомбежками сил НАТО. Герой романа, убегая от нарастающей трагедии национального раскола и войны, пытается найти себя в соседней Венгрии...

„Slučaj Bremen sadrži rečenice koje su toliko jake da ih ni jedan prevod ne bi mogao zamutiti. Imamo posla sa piscem koji je poeta doctus. Dragan Velikić stilski savršeno ostvaruje atmosferu nekoliko epoha. Ovo je jednostavno najbolja knjiga koju sam pročitao poslednjih godina.“ - Klemens Rutner

„Slučaj Bremen je priča o jednoj porodici u olujama 20. veka. Velikić proučava geografiju Evrope koja je „po ko zna koji put postala istorija“. Radnja romana odigrava se u vremenskom periodu od Prvog svetskog rata pa sve do raspada Jugoslavije. U prostoru je to od Odese do Beograda, od Subotice do Marijenbada, od Budimpešte do Bremena, i preko Atlantika sve do Milvokija. Međutim, Velikić nije napisao istorijski roman. On ne rekonstruiše mesta i vremena, nego ih sinestetski oživljava u imenima ulica i hotela, u mrežama pruga vozova i tramvaja, kroz sudbine svojih junaka.“ - Herman Valman

„Ono što za glavnog junaka Slučaja Bremen ostaje tajna, nakon njegove smrti u saobraćajnoj nesreći, za čitaoca biva otkriveno na kraju romana. Motivom zamene identiteta razrešava se „slučaj Bremen“ u maniru trilera holivudskih filmova.“ - Marijana Milošević

„Ovaj Velikićev roman ispisan je prepoznatljivim autorskim rukopisom koji je obeležen brigom za detalj, scenu i štimung.“ - Tihomir Brajović

„Junak Velikićevog romana Ivan Bazarov izgrađuje svoj život koristeći se pričama drugih, svog očuha, majke, dede, ljubavnice Olivere, oca nestalog u logoru kraj Bremena… Na taj način on pokušava da se sakrije od sopstvene sudbine, u jednom srednjoevropskom prostoru priče koji obuhvataju Petrograd, Bremen, Rijeka, Trst, Karlsbad/Karlove Vari i Odesa, gde se život odvija više u dubinama ljudi nego na površini njihovih rascepkanih sudbina.“ - Mihajlo Spasojević

Ninova nagrada • Vitalova nagrada • Kočićevo pero

Posebno izdanje sa autorovim dodatkom.

U posebnom izdanju romana, s kojim je po drugi put ovenčan Ninovom nagradom, Dragan Velikić poklanja čitaocima tri svoja neobjavljena teksta:

– Kako sam pisao Islednika,
– Pula: grad interval (esej) i
– F 45 (priča).

„Gradeći jedan od svojih najboljih, ako ne i najbolji roman do sada oko voljene ali i osujećujuće figure majke, Dragan Velikić je ispisao sasvim atipično štivo za patrijarhalno jaku književnost kao što je srpska. Islednik je velika knjiga Velikićeve autorske zrelosti, ostvarenje koje u sebi pribira opsesivne teme, i čini to do te mere uspelo da posle nje ništa ne može biti isto u čitalačkoj i kritičarskoj recepciji ovog autora.“ Tihomir Brajović

„Neobičan je osjećaj kada se fragmenti stvarnosti počinju pretapati u književni tekst, kao što je slučaj u romanu Islednik. Ali pogrešno bi bilo pitati se što je tu još stvarno, a što je pisac nadomislio i izmaštao. Sve je stvarno i ništa više nije stvarno. Isto je u sjećanju kao i u mašti.“ Miljenko Jergović

„Islednik je roman o jednom od najvećih i najtragičnijih bogatstava ljudskog života – o posjedu gubitka.“ Olja Savičević

„Nije li svako pisanje podnošenje izveštaja? Pre svega sebi. Da li se pisac uvek razotkriva? Zavirivanje u sopstvenu utrobu ne može biti stvar književne taktike – njegova ishodišta su dublje, suštinske prirode. Pisac bez maske.“ Nebojša Milenković

„Završetak Velikićevog romana uveo je to delo u klasu nadstandardno vrednih proznih knjiga. Islednik je po svemu delo iz prepoznatljive stvaralačke manufakture, ručni rad sa retkim autorskim žigom.“ Mihajlo Pantić

Viktor fon Domaševski, zaboravljeni arhitekta i graditelj, u Velikićevoj povesti mogao je da postane i neimar luke u Puli, ali je sticajem okolnosti uklonjen sa tog važnog zadatka i sveden na graditelja samo jedne skladišne zgrade. U mašti pripovedača on postaje istinski tvorac svega bitnog u pulskoj luci. Jer sve, pa i geografija i ekonomija života, da ne govorimo o istoriji, proizvod je subjektivnog doživljavanja sveta Velikićevih junaka. - Žarko Radaković

Čar ovog romana je u nizu malenih komada iskopina. Tok radnje se ne može prepričati. Jer bilo bi to kao prenošenje sna rečima. Mađutim, Velikić je baš u tome uspeo. On gradi sugestivnu prozu iz pojedinačnih, jakih slika i metaforičkih scena neposredne izražajnosti. - Jörg Magenau, Frankfurter Allgemeine Zeitung

Dosije Domaševski je još jedan Velikićev pogled na Beograd, ali Beograd koji ne prećutkuje da je dugo imao Bulevar Revolucije. Sa druge strane, između Beograda i Pule, između dve krajnje tačke jednog metežnog a pustog ostrva, postupak nespominjanja donosi snažno prisustvo naše sasvim opipljive tragedije. Melanholija glavnog junaka pokriva mnoge geografije nenapisanih života. Ovaj roman uz zrelost izvojevanu radom poseduje i moć krika. - Vule Žurić

Pripovedač se kreće ka svome cilju, a čitalac se nada da se to neće dogoditi, kako bi magija Velikićeve proze što duže potrajala. Dosije Domaševski je još jedan dokaz da trenutno najuzbudljiviju književnost u istočnoj Evropi pišu Poljak Andžej Stasijuk, Mađar Laslo Darvaši, Čeh Johim Topol, i srpski pisac Dragan Velikić. - Gabriela Jaskulla, Nord Deutsche Rundfunk

Ninova nagrada 2007. godine.

„Velikić je svoj „roman-omnibus“ realizovao u tri veoma asimetrična poglavlja. U prvom je narator Danijel, ostareli dirigent, koji ispoveda svoj život. U drugom poglavlju, koje je okosnica romana, njegov će se slušalac pojaviti na sceni: Rudi Stupar, mladić iz vojvođanske varoši, nesuđeni glumac. Treće poglavlje samo je kratki appendix, u kojem junaci koji defiluju romanom iz svog, do tada nečujnog glasa svode račune s Rudijem. Možda je najveća vrlina Velikićevog pisanja, koja je uvrhunila baš u ovom romanu, njegovo izvanredno prefinjeno osećanje za „životni“ detalj koji prikazuje i priziva sa gotovo šamanskom moći materijalizacije.“ Teofil Pančić

„Dragan Velikić napisao je onu vrstu romana u kojem svako može naći svoj roman. Ruski prozor je briljantna, samoironična analiza malograđanina. Prust, ali sa humorom. Svaki iskreni čitalac na ovim stranicama prepoznaće malograđanina u sebi. Priznajem, ja jesam.“ Jovan Ćirilov

„Velikić je savršeno otporan na književne mode, kako one globalne, tako i naše lokalne. Stilska sredstva kojim je ispričana njegova priča u Ruskom prozoru svakako nisu iz sezone proljeće–ljeto. Poput mnogih velikih pisaca, Velikić je svoje djelo stvorio u otporu prema onome što jest glavna matica jedne književnosti i kulture.“ Miljenko Jergović

U književnom univerzumu Dragana Velikića, satkanom od sudbina njegovih mediteranskih junaka koji, u vrtlogu istorije i traganju za izgubljenim identitetom, domišljaju pravu istinu o svojoj zemlji – roman Severni zid zauzima posebno mesto koliko na planu asocijacija i metafora, toliko i na fonu balkanskog fatuma s kraja XX veka i izbegličkog mentaliteta nekadašnjih Jugoslovena.

Romani Dragana Velikića istrajno su i opsesivno variranje teme o neutaženoj čežnji ličnosti da se otme delovanju velikih mehanizama Istorije, Ideologije i Politike. Stilski gotovo besprekorno napisan, Severni zid nudi naročitu vrstu zadovoljstva u tekstu.
Tihomir Brajović

Temeljno i romamsijerski lukavo, mnogostruko i u nesvakidašnjoj mešavini lirske ironije i epske fragmentarnosti, pomalja se duž bedema Severnog zida ključni motiv (velike) srpske literature ovog veka, seoba, emigracija... motiv Crnjanskog, Pekićevskih torbarskih Simeona, Kišovih internacionalista i sanjara po „gulazima“. Smrt, u Velikićevom romanu, pokreće priču, ali je izgnanstvo i pustolovina – ne najmanje pustolovina pisanja – hrane i nose. Vreme istorije i vreme individue spajaju se kroz suptilno korišćenje ne samo proznih tekovina Moderne, već i kroz (apokrifnu, domišljenu) alegoriju iz biografije njenih velikana.
Svetislav Jovanov

Severni zid je blistavo komponovan roman rafinirane strukture koji sadržinski pokriva čitav dvadeseti vek. „Sudbine se ponavljaju.“ Ta lapidarna rečenica koju izgovara Velikićeva junakinja nukleus je ovog romana. Severni zid je poema o svakodnevicama u nemirnim vremenima koje Velikić bravurozno transformiše u književnost.
Oliver Jungen

„Veliko i uzvišeno. Veličanstvena knjiga.“ Peter Handke

„Smrt jednog srednjoevropskog pisca u egzilu izazvaće pažnju čitalaca u ovom izuzetnom Velikićevom delu koje karakteriše harmonija fragmenata. Moćna, izuzetno bogata i delikatna narativna inteligencija svrstava Danteov trg uz dela Roberta Muzila, Itala Zveva ili Danila Kiša.“ El Pais

„Kao i u prethodnim Velikićevim romanima, junaci tkaju analogne i često ukrštene sudbine osujećenih srednjoevropskih građana i intelektualaca; topografija je veoma raznolika, ali i prepoznatljiva (Pula, Trst, Beograd, Nemačka, Austrija, Amerika...); vremenske koordinate radnje se stalno smenjuju, a najuzbudljivije stranice ove razuđene priče o migraciji i emigraciji su stranice na kojima se čitalac prepušta čarima oslobođenog jezika.“ Tihomir Brajović

„Priča o svojevoljnoj izolaciji okvir je za Velikićeve melanholične ali i strasne meditacije o „poslanstvu“ literature, o velikim piscima poput Nabokova, Kanetija, Džojsa...“ Aleš Debeljak

„Konačno jedna knjiga koja ne nameće dosadnu zabavu, nego pruža dubinski osećaj svih ograničenih, manjih i većih životnih staza, knjiga, koja i pored tragičnih i ponekad sopstvenom krivicom izazvanih poraza, prikazuje život kao nešto veliko i veličanstveno. Knjiga, koja taj osećaj projektuje u budućnost.“ Peter Handke

„Nesvakidašnja porodična priča, sa odviše odsutnim očevima i suviše prisutnim majkama...“ Vreme Izvanredan roman koji potvrđuje da se ovaj autor i dalje razvija unutar koordinata svog književnog sveta i da demonstrira izuzetnu pripovedačku i jezičku kulturu, gotovo savršeno izbrušen stil i fascinantan osećaj za slikovit, upečatljiv detalj. Pisac verno prati i „nadograđuje“ svoje autorske opsesije, od „malih“ opredmećenih simbola svakodnevice, preko vozova i tramvaja, i dakako gradova: Beograda, Zemuna, Budimpešte, Beča, Bostona... Teofil Pančić Novi roman Dragana Velikića je ljubavna i životna priča iz vremena tranzicije i…

Hlavnou postavou v románe Ruské okno je Rudi Stupar, mladík z vojvodinského mestečka, ktorý prichádza do Belehradu, lebo chce študovať Akadémiu dramatických umení. Herectvo však nedokončí, podobne ako neskôr ani germanistiku, stáva sa čašníkom kaviarne v Goetheho inštitúte v Budapešti, skladníkom obchodného domu v Mníchove, zamestnancom pohrebnej služby Paradiso v Hamburgu, pokúša sa písať. Je to človek, ktorý je rovnako určovaný tým, čím sa nestal, ako tým, v čom dosiahol úspech. Historický čas a okolnosti, v akých žije Rudi Stupar majú význam iba ako katalyzátory jeho konania, aktivity, hľadania seba samého. Vďaka týmto okolnostiam sa…

In this sweet and sour image of both intimate and objective European history at the end of the 20th century, the writer offers us an omnibus novel in three parts, with two main characters (an elderly man and a young man) and many accompanying portraits. Using various narrative techniques, intelligent humor and subtle irony, the protagonists summarize the chances they have missed and talk about their premonitions of the new ones to come. In doing so, they live out their stories and those of other people , looking for meaning in the past in order to understand the present. We read about the main character leaving his bombed out country,…

Glavni junak tragajući po životima svojih dvojnika gubi identitet i postaje jedan od mnogih koji su uključeni u svet špijunaže, politike i istorije.